МЕСЕЧНА САОПШТЕЊА
					ОСТАЛА САОПШТЕЊА

Цене
	Цене на мало и трошкови живота (ЦН10)
	Цене индустријских произвођача (ЦН20)
	Цене произвођача производа пољопривреде и рибарства ЦН(40)
	Цене угоститељских услуга (ЦН51)
	Саопштење за јавност од 11.02.2005. године
Зараде
	Просечне зараде по запосленом (ЗП14)
	Саопштење за јавност од 21.01.2005. године
Индустрија
	Индекси индустријске производње по секторима и областима (ИН10-П)
	Саопштење за јавност од 28.01.2005. године
Спољна трговина
	Спољно трговински робни промет-текући курс у САД  доларима (СТ12)       Спољно трговински робни промет-текући курс у динарима (СТ11)       Спољно трговински робни промет-текући курс у еврима (СТ13)
	Извоз и увоз - текући курс у САД  доларима (СТ15)       Извоз и увоз - текући курс у динарима (СТ14)       Извоз и увоз - текући курс у еврима (СТ16)
	Саопштење за јавност од 03.02.2005. године

Република Србија1)
	I 2005 2004	I 2005 XII 2004	I 2005 I 2004	2004 2003
Укупно- са сезонским производима	109,4	102,7	114,4	110,1
Роба	107,3	100,9	111,7	110,0
Пољопривредни производи- са сезонским 2)	102,8	103,1	97,4	103,4
Индустријски производи-укупно	107,5	100,8	112,4	110,3
Индустријски прехрамбени производи	110,7	102,1	117,3	112,4
Пића	106,1	101,2	109,8	107,2
Дуван	104,0	100,0	111,9	111,7
Индустријски непрехрамбени производи	106,4	100,2	110,5	109,6
Услуге	115,2	107,8	121,9	110,2
Прехрамбени производи- укупно 3)	109,7	102,2	114,4	111,0

¹⁾Индекси су израчунати без података за Косово и Метохију.
²⁾Обухвата свеже поврће, свеже воће, свежу рибу и јаја.
³⁾ Обухвата пољопривредне (сезонске и несезонске) производе и индустријске прехрамбене производе.

Република Србија
	I 2005 2004	I 2005 XII 2004	I 2005 I 2004	2004 2003
Укупно	108,6	102,2	113,0	111,4
Исхрана	110,2	102,4	114,8	111,9
Дуван и пиће	105,0	100,5	111,1	109,6
Одећа и обућа	105,2	101,1	108,8	107,2
Становање	107,3	104,0	110,6	114,4
Хигијена и нега здравља	105,7	101,6	109,5	108,6
Образовање, култура и разонода	105,7	100,8	108,5	110,5
Саобраћајна средства и услуге	112,0	101,5	118,3	108,3

Методолошке напомене

· Цене на мало су цене по којима трговина на мало, индивидуални пољопривредни произвођачи и вршиоци услуга продају своје производе и услуге крајњим потрошачима укључујући порез на промет.
· Просечне цене на мало у Републици Србији израчунавају се на основу просечних цена територијалних целина Републике (Централне Србије и аутономних покрајина), а ове цене се добијају пондерисањем просечних цена градова у којима се снимају цене. Пондери су продате количине производа у граду
· Индекс цена на мало мери промене малопродајних цена. Користи се као мера инфлације. Израчунава се применом Ласперове формуле за обрачун индекса, а пондери представљају структуру вредности промета у трговини на мало и сељачкој пијаци по производима увећаног за вредност услуга (занатских, комуналних, културних, саобраћајних и ПТТ).
· Индекс трошкова живота је посебан вид индекса цена на мало производа и услуга који се формира на основу посебне листе производа и услуга личне потрошње, просечних цена на мало производа и услуга из те листе, односно њихових индивидуалних индекса цена и пондера који представљају структуру вредности набављених производа и услуга непољоприведних домаћинстава према резултатима Анкете о потрошњи домаћинстава.
· Важећи пондери представљју структуру промета (анкете) и 1996 године и примењују се од 1998.

 

Република Србија
	XII 2004 2003	XII 2004  XI 2004	XII 2004 XII 2003	2004  2003
Укупно	114,5	100,9	112,0	109,1
По намени потрошње
Средства рада	109,5	100,5	108,0	106,5
Материјал за репродукцију	116,5	101,0	115,0	110,6
Роба за личну потрошњу	113,1	100,8	109,8	108,0
Изабране групе производа
Пољопривредне машине и оруђа	118,4	100,2	118,3	111,8
Хемијска средства за пољопривреду	105,8	103,4	107,3	101,3
Елементи и мат. за уграђ. у грађ.	109,9	100,4	108,8	106,1
Друмска саобраћајна средства	113,4	100,3	111,3	108,3
Течна горива и мазива	132,2	105,3	136,6	104,9

Методолошке напомене

· Цена произвођача индустријских производа је цена по којима произвођач продаје свој производ на домаћем тржишту франко утоварено у вагон (камион) у месту произвођача. Не обухвата трошкове превоза ни порезе на промет.
· Просечне цене предстваљају пондерисан просек цена више произвођача, пондери су реализоване количине производа на домаћем тржишту.
· Индекси цена се рачунају пондерима који представљају учешће вредности појединих производа у укупној реализацији производа.
· Важећи пондери представљaју структуру промета (анкете) и 1996 године и примењују се од 1998.

 

	XI 2004 2003	XI 2004 X 2004	XI 2004 XI 2003	I-XI 2004 2003	I-XI 2004 I-XI 2003	XI 2004 XII 2003
Пољопривреда и рибарство	122,9	101,2	111,9	110,1	110,5	111,6
Продаја из производње предузећа	126,5	103,9	111,6	110,9	111,2	112,0
Откуп од приватних газдинстава	119,4	98,5	112,3	109,4	109,8	111,2
По групама производа укупно
Жита	87,4	98,7	67,7	101,1	102,9	68,0
Пшеница	84,1	102,6	62,6	88,4	89,9	62,8
Кукуруз	79,9	81,0	63,9	126,4	129,3	64,4
Индустријско биље	106,5	101,7	106,1	105,0	104,5	104,6
Кромпир	53,2	102,9	46,3	58,4	49,6	45,7
Пасуљ	72,7	81,5	57,7	92,4	92,9	66,9
Поврће	112,2	113,2	102,9	94,5	94,7	77,0
Воће	99,2	102,0	99,1	97,6	97,6	97,8
Стока за клање	154,3	101,3	149,2	121,2	121,4	150,9
Говеда	122,5	103,1	130,6	104,7	103,7	133,3
Свиње	173,0	100,5	158,8	130,6	131,6	160,0
Млеко и млечни производи	126,7	100,7	118,5	114,6	115,9	111,1
Живина и јаја	167,2	125,9	121,3	115,0	117,3	130,6
Алкохолна пића	140,0	63,5	95,8	136,3	132,6	98,3

¹⁾ Индекси су израчунати без података за Косово и Метохију.

Методолошке напомене

· Цене произвођача пољопривреде и рибарства обухватају откупне (цене по којима овлашћене организације откупљују производе од приватних газдинастава) и продајне цене (цене по којима пољопривредне организације продају производе из сопствене производње). Не садрже стимулативне премије.
· Просечне откупне и продајне цене рачунају се на основу података о количинама и вредностима откупљених (продатих) производа.
· Индекс цена произвођача пољопривредних производа и рибарства израчунава се као пондрисана средина индекса откупних цена и индекса продајних цена. Пондери су учешће продаје и откупа у укупнној продаји. Индекс откупних цена се рачуна пондерима који представљају структуру вредности откупљених производа, а индекс продајних цена се рачуна пондерима који представљају структуру вредности продаје из сопствене призводње.

 

Република Србија 1)
	XII 2004 2003	XII 2004  XI 2004	XII 2004  XII 2003	2004 2003
Укупно	113,3	102,6	111,1	106,7
Храна	113,6	101,9	111,9	106,6
Алкохолна пића	112,4	102,1	108,8	106,2
Безалкохолна пића	117,7	103,0	113,8	110,4
Преноћишта	109,4	105,7	107,9	104,6

¹⁾ Индекси су израчунати без података за Косово и Метохију.

Методолошке напомене

· Цене угоститељских услуга су цене по којима гости угоститељског објекта плаћају одређене количине јела и пића за време ручка, а цена преноћишта је цена коју гост плаћа за једно ноћење.
· Просечна цена је пондерисана цена снимљених цена у више објеката, а пондери су продате количине јела и пића (број ноћења).
· Индекси се рачунају пондерима који представљају структуру вредности промета угоститељства по врстама услуга, на основу Годишњег извештаја угоститељства.
· Важећи пондери представљју структуру промета (анкете) и 1996 године и примењују се од 1998

Укупан раст цена на мало у Републици Србији у јануару 2005. године у односу на претходни месец износи 2,7% (цене роба су повећане за 0,9%, а цене услуга за 7,8%). У односу на јануар 2004. године цене на мало су више за 14,4%.

Трошкови живота у Републици Србији у јануару 2005. године у односу на претходни месец виши су у просеку за 2,2%, а у односу на јануар 2004. године за 13,0%. Разлика између раста цена на мало и трошкова живота је последица различитог утицаја раста цена појединих артикала на укупан индекс.

Цене пољопривредних производа више су за 3,1%. Овог месеца нису забележене веће осцилације у ценама пољопривредних производа, осим раста цена свежих јаја и рибе.

Цене индустријско прехрамбених производа више су за 2,1% због већих цена свежег меса и млека, масноћа и шећера. Цене осталих производа нису се битније мењале.

Цене пића су више за 1,2% због виших цена ракија и безалкохолних пића.

Цене индустријско непрехрамбених производа су у просеку више за 0,2%. У овом месецу забележено је смањење цена струје (-1,7%), течних горива и мазива (-3,1%). Цене осталих артикала ове групе производа се нису битно мењале у односу на претходни месец.

Цене услуга су у просеку повећане за 7,8%. Највећи раст је забележен код комуналних услуга и износио је 18,5%, затим код саобраћајних услуга (7,6%) и занатских услуга (6,3%).

Република Србија
	2003 = 100		XII 2004 XII 2003	I - XII 2004 I - XII 2003
	XII	I - XII
Укупно индустрија	121,7	107,1	109,3	107,1

Индустријска производња за Републику Србију (нису обухваћени подаци за Косово и Метохију) у децембру 2004. године већа је за 21,7% у односу на просек 2003. године, и већа је за 9,3% у односу на децембар 2003. године. Индустријска производња у 2004. години у односу на 2003. годину већа је за 7,1%. Посматрано по секторима, у децембру 2004. године, у односу на просек 2003. годину, у сектору Прерађивачке индустрије остварен је раст од 23,8%, у сектору Производња и дистрибуција електричне енергије, гаса и воде раст износи 19% а у сектору Вађење руда и камена забележен је раст од 6,1%. Подаци о индустријској производњи по наменским групама у децембру 2004. године у односу на просек 2003. године показују да је у производњи капиталних производа остварен раст од 29,6%, а да је у производњи интермедијарних производа, осим енергије, остварен раст од 25,6%. Раст у производњи нетрајних производа за широку потрошњу износи 21,5%, у производњи трајних производа за широку потрошњу 17,6%, а раст у производњи енергије износи 17,1%.

Индустријска производња у децембру 2004. године у односу на просек 2003. године бележи раст код 21 области које у структури индустријске производње учествују са 86,6% производње, а пад код 8 области које у структури индустријске производње учествују са 13,4% производње. На кретање индустријске производње највише је утицао раст у производњи биљних и животињских уља и масти, затим у производњи шећера, производњи пића, производњи електричне енергије, производњи основних метала, производњи хемикалија и фармацеутских производа, производњи моторних возила и приколица, производњи деривата нафте и производњи машина и апарата.

Иако је пораст индустријске производње у децембру висок, он је довео само до благе позитивне промене у укупној индустријској производњи у претходној години. Индустријска производња посматрана у различитим периодима 2004. године, у односу на исте периоде у 2003. години, варирала је у веома малом интервалу, тако да је годишњи пораст индустријске производње од 7,1% резултат пораста производње у првим и у последњим месецима 2004. године и стагнације средином године. Седамнаест индустријских области, које у индустријској производњи учествују са 71% оствариле су у 2004. години већи обим производње него у 2003. години. Три индустријске области чије учешће у индустријској производњи износи 18% оствариле су у 2004. години приближно исти обим производње као и у 2003. години, док је 9 индустријских области, које учествују са 11% у индустријској производњи, остварило у 2004. години мањи обим производње него у 2003. години.

Производња малих предузећа која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем прати се на узорку од 358 изабраних јединица. У децембру, тражене податке доставило је 126 предузећа. Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, индустријска производња у децембру 2004. године, у односу на просек 2003. године, код укупне индустријске производње већа је за 22,9%, а код Прерађивачке индустрије за 25,5%.

Од јануара 2004. године у праћењу месечне индустријске производње уведено је неколико промена: нова номенклатура индустријских производа (усклађена са ЕУ стандардима), нов пондерациони систем и повећан обухват економских субјеката.

По новим стандардима прикупљени су подаци о индустријској производњи по месецима 2004. године и подаци о укупној индустријској производњи у 2003. години. Као резултат прикупљених података израчунавају се индекси који показују кретање индустријске производње у 2004. години у односу на просек 2003. године. Да би се израчунали индекси који показују кретање индустријске производње у текућем месецу 2004. године у односу на исти месец 2003. године и у протеклом периоду 2004. године у односу на исти период 2003. године, пошло се од претпоставке да је тенденција промена индустријске производње по месецима 2003. године иста, и по старим и по новим стандардима, за индустрију - укупно и за секторе.

 

 

CT11 (у динарима)
СT13 (у еврима)

Спољнотрговински робни промет Републике Србије - децембар 2004.
- По текућем курсу, USD -


1. Извоз и увоз по економској намени Европске уније ¹⁾

¹⁾ Европска унија индустријске производе сврстава у пет група по намени.
²⁾ У ову групу сврставају се пољопривредни производи.

¹⁾ По класификацији ЕУ
²⁾ Европско удружење за слободну трговину
⁵⁾ Економско удружење медитеранских земаља
⁸⁾ Европска унија од 01.05.2004. има 25 чланица
⁹⁾ Земље централне и источне Европе

CT14 (у динарима)
СT16 (у еврима)

¹⁾ По принципу претежности која се користи у систему националних рачуна (SNA).
²⁾ По класификацији ММФ-а.
³⁾ Разлика између укупне вредности извоза и увоза и збира по територијама представља нераспоређени део извоза и увоза.

Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије у 2004. години износи 14840,2 милиона долара, што чини повећање од 45,1% у односу на претходну годину. Посматрано у еврима, спољнотрговинска робна размена износи 11912,3 милиона евра, што чини повећање од 32% у односу на претходну годину.

Извезено је робе у вредности од 3701 милионa долара, што чини повећање од 34,3% у односу на прошлу годину, а увезено је за 11139,2 милионa долара, што је више за 49,1% у односу на прошлу годину. Извоз робе, изражено у еврима, имао је вредност од 2976,4 милиона евра, што чини повећање од 21,9% у односу на претходну годину. Увоз робе, изражено у еврима, имао је вредност од 8935,9 милиона евра, што чини повећање од 35,7% у односу на претходну годину. Увоз роба у децембру 2004. године био је изузетно велики. Основни разлог тог повећаног увоза је чињеница да у 2005. години почиње примена ПДВ-а који поскупљује увозницима увоз у зависности од врсте роба 8% или 18%.

Дефицит за 2004. годину износи 7438,2 милиона долара, што чини повећање од 57,7 % у односу на прошлу годину. Дефицит изражен у еврима износи 5959,4 милиона евра, што чини повећање од 43,8 % у односу на прошлу годину.

Покривеност увоза извозом износи 33,2% и мања је у односу на покривеност у претходној години када је износила 36,9%. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 33,3%, а у прошлој години била је 37,1%.

У 2004. години, у структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 65,4 % (2420,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 28,1% (1039,5 милиона долара) и опрема 6,5% (240,7 милиона долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 56,1% (6250,9 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 22,5% (2508,3 милионa долара) и опрема 21,4 % (2380 милиона долара).

У извозу, у 2004. години, главни спољнотрговински партнери били су Босна и Херцеговина (650,3 милиона долара), Италија (486 милионa долара) и Немачка (372,7 милиона долара).

У увозу, у истој години, главни спољнотрговински партнери били су Немачка (1501,2 милиона долара), Руска Федерација (1401,1 милион долара) и Италија (1065,4 милиона долара).

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају: гвожђе и челик (464 милиона долара); поврће и воће (245 милиона долара); обојени метали (209 милиона долара); разни готови производи (191 милиона долара) и производи од каучука (187 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 35 % укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (1038 милиона долара); друмска возила (842 милиона долара); индустријске машине за општу употребу (672 милиона долара); специјалне машине за поједине индустријске гране (483 милиона долара) и електричне машине, апарати и уређаји (460 милиона долара), а њихов увоз чини 31,4% укупног увоза.

¹⁾ Нису обухваћени подаци за Косово и Метохију.

Просечна зарада исплаћена у децембру 2004. године у Републици Србији износи 25392 динара . У односу на просечну зараду исплаћену у новембру 2004. године, номинално је већа за 15,19 %, а реално је већа за 13,82 %.

Просечна зарада исплаћена у децембру 2004. године у привреди Републике Србије је 23285 динара. У односу на просечну зараду исплаћену у новембру 2004. године номинално је већа за 13,20 %, а реално је већа за 11,86 %.

Просечна зарада исплаћена у децембру 2004. године у ванпривреди Републике Србије износи 30274 динара. У односу на просечну зараду исплаћену у новембру 2004. године номинално је већа за 18,79 %, а реално је већа за 17,38 %.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у децембру 2004. године у Републици Србији износи 17346 динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у новембру 2004. године номинално је већа за 15,32 %, а реално је већа за 13,95 %.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у децембру 2004. године у привреди Републике Србије износи 15918 динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у новембру 2004. године номинално је већа за 13,36 %, а реално је већа за 12,02 %.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у децембру 2004. године у ванпривреди Републике Србије износи 20652 динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у новембру 2004. године номинално је већа за 18,85 %, а реално је већа за 17,44 %.