Становништво
		Витални догађаји у Републици Србији, 2003. (СН40)
	Национални рачуни
		Друштвени производ и народни доходак Републике Србије у 2003. години (МБ14)
		Бруто домаћи производ Републике Србије у 2003. години (НР30)
		Инвестиције у основна средства и средства заједничке потрошње Републике Србије у 2003. години (МБ20)
		Анкета о потрошњи домаћинстава у 2003. години - коначни резултати (ЛП11)
		Саопштење за јавност од 15.09.2004. године
		Анкета о потрошњи домаћинстава у трећем кварталу 2004. године - Претходни резултати (ЛП12)
	Комплексна саопштења
		Друштвено економска кретања у Републици Србији у 2004. години (КС10)
		Саопштење за јавност од 28.12.2004. године

¹⁾ Нису обухваћени подаци за Косово и Метохију.

ДОПУНА  ТАБЕЛЕ

¹⁾ Нису обухваћени подаци за Косово и Метохију.

¹⁾ Нису обухваћени подаци за Косово и Метохију.

 

¹⁾ Нису обухваћени подаци за Косово и Метохију.

У овом саопштењу објављују се подаци добијени путем анкете о потрошњи домаћинстава, која је први пут у 2003. години спроведена по међународним стандардима и препорукама EUROSTAT-a, ILO-a и UN-a , чиме се обезбеђује међународна упоредивост података. Овом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње. Поред тога, анкетом се прикупљају и подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и др.), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.

Јединица анкетирања је свако изабрано домаћинство, према плану узорка, самачко или вишечлано. Домаћинством се сматра: а) заједница лица чији чланови заједно станују, хране се и заједнички троше остварене приходе; б) самац који живи, храни се самостално и троши остварене приходе.

У анкети је примењен двоетапни стратификовани, ротирајући узорак, са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Територија Републике Србије подељена је на три стратума: Централна Србија (без Града Београда), Град Београд и Војводина. Сваких петнаест дана бира се по 40 пописних кругова, односно 200 домаћинстава.

Према препорукама EUROSTAT-а, у анкетном периоду је од укупно предвиђеног броја домаћинстава за анкетирање (4800 за Републику Србију) анкетирано 4442 домаћинства (93%).

У анкети се примењује метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана ) за потрошњу артикала, пољопривреду и остало ( кућна радиност и сл.) и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, за пољопривреду, лов и риболов месец дана.

Приходи домаћинстава су дати по следећим категоријама: зараде и наднице у новцу, трансфери у новцу од владиних организација, трансфери у новцу од невладиних организација, трансфери и поклони у натури, остала примања и штедња.

Штедња обухвата: примања од продаје вредносних хартија ( акције, дивиденде), враћене позајмице и смањење готовине (каса узајамне помоћи, подизање штедних улога и др.).

Употребљена средства домаћинстава дата су по следећим групама COICOP класификације : храна и безалкохолна пића; алкохолна пића и дуван; одећа и обућа; становање, вода, струја, гас и друга горива; намештај, опремање домаћинства и одржавање; здравство; транспорт; комуникације; рекреација и култура; образовање; ресторани и хотели, и остала роба и услуге.

Објављени подаци се односе на расположива и употребљена средства у 2003. години, и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.

Подаци се објављују за Републику Србију, Централну Србију, Град Београд, Централну Србију (без Града Београда) и Војводину, и то за сва домаћинства, и посебно за урбано и рурално подручје (углавном су то сеоска и мешовита домаћинства).

Домаћнства су у 2003. години у просеку располагала са 21912 динара месечно. Домаћинства у Граду Београду су располагала са 26839 динара, у Војводини са 21364 а у Централној Србији без Града Београда са 19987 динара.

Највећи део потиче од зарада и надница (50,7%), као и од трансфера у новцу од владиних организација (24,2%). Овај однос се мења ако се домаћнства посматрају у урбаном и руралнм подручју. Док зараде и наднице у укупним расположивим средствима домаћинстава из урбаног подручја учествују са 57,4% , код домаћинстава из руралног подручја је то само 38,3%. У Граду Београду зараде учествују са 61,1%, а трансфери од владиних организација са 27,8%, у Војводини тај однос је 46,5% и 22,1%, а у Централној Србији без Града Београда 46,7% и 23,2%.

Домаћинства у Републици Србији у просеку (месечном) у 2003. години имала су расходе од 21707 динара. Највеће расходе су имала домаћинства у Граду Београду од 26159 динара. По територијама расходи домаћинства у Војводини су 21116 динара, а у Централној Србији без Града Београда 20020 динара. Расходи домаћинстава у урбаном подручју били су незнатно већи од расхода домаћинстава у руралном подручју.

У структури расхода највеће учешће су имали издаци за храну и безалкохолна пића од 42,5%, као и за становање, воду, струју, гас и остала горива 15,1%. У структури расхода издвајања за храну су најмања (38%) у домаћинствима у Граду Београду, у односу на домаћинстава са осталих територија. Међутим, у 2003. години, просечно месечно издвајали су највише номинално (9940 динара).

Интересантно је напоменути да просечно домаћинство у Републици Србији месечно издваја за комуникације 608 динара, у Граду Београду 913 динара, а у Војводини само 540 динара. За здравствене услуге највише месечно издвајају домаћинства у Граду Београду 1017 динара, а у Централној Србији без Града Београда 571 динар. За образовање домаћинство у Републици Србији издваја у просеку (месечно) 353 динара. За рекреацију и културу домаћинство у Републици Србији издваја у просеку (месечно) 816 динара и опет највише у Београду 1387 динара.

Сви подаци за 2004. годину процењени су на основу доступних и до сада објављених података. Приказани показатељи не обухватају податке за Косово и Метохију.

Процењено је да ће укупне економске активности у 2004. години, мерене бруто домаћим производом и исказане у сталним ценама, имати раст од 7% у односу на претходну годину. Друштвени производ за 2004. годину, изражен у сталним ценама, виши је за 8,5% у односу на претходну годину и има највећу динамику раста забележену у последњих неколико деценија. Различити раст ова два основна макроекономска агрегата последица је различитог обухвата производње и избора базне године. Друштвени производ обухвата само материјалну производњу и услуге повезане са материјалном производњом, док бруто домаћи производ, поред наведеног, обухвата и нематеријалне услуге, тј. услуге у финансијском сектору, услуге здравства, образовања, услуге државе и све остале нематеријалне услуге. Подаци о друштвеном производу исказани су у ценама 1994. године, а подаци о бруто домаћем производу у ценама 2002. године.

Индустријска производња, након пада у 2003. години, имаће раст од 7,1% у 2004. години. Процењује се да ће пољопривредна производња, после две изразито слабе године, у 2004. години имати раст од 19,8%. Овом расту највише је допринела биљна производња. Поједине културе (пшеница, кукуруз) имале су већи раст од просека делатности.

Грађевинарство, као и сви остали сектори, бележи раст од 8,2%. Трговина на мало у 2004. години забележиће раст од 17,1%, док ће раст трговине на велико, чија процена износи 11,8%, бити спорији. Једна од ретких делатности која ће у 2004. години остати на истом нивоу као и 2003. године јесте угоститељство, са растом од 0,6%. Саобраћај има тенденцију раста од 4,8%, док телекомуникације и даље имају велики раст (24,3%), а делатност пошта, после великог пада у 2003. години, бележи раст од 42% у 2004. години.

Запослени су на нивоу претходне године и имају тенденцију малог раста од 0,5%.

Зараде без пореза и доприноса наставиле су да расту и у 2004. години, тако да су у односу на 2003. годину номинално веће за 21,7%. У привреди тај раст износи 22,5%, а у ванпривреди 18,3%.

Процењено је да ће просечни годишњи раст ценa на мало у 2004. години износити 10%. Цене на мало индустријских производа ће порасти за 10,3%, док ће цене пољопривредних производа порасти за 3,4%. Трошкови живота ће бити већи за 11,4%. Цене произвођача индустријских производа имаће просечни годишњи раст од 9,3%.