О статистици Србије

   Зачетке савремене статистичке делатности на територији данашње Србије треба тражити у пописној пракси прве половине 19. века. Наиме, у попису 1834. године први пут је спроведено пребројавање становништва, за разлику од сличних акција у прошлости које су биле мотивисане искључиво фискалним и војним сврхама. Од те године па до Првог светског рата, пописивање становништва вршено је врло често, скоро на сваких 5 до 6 година.

      Модерни темељи српској статистици ударени су 1863. године, од када се систематски прикупљају статистички подаци из разних области друштвено-економског живота, и израђују посебни статистички прегледи. Писани извори говоре да је већ 1881. године донесен закон којим је конституисана Управа званичне статистике, а новим законом, 10 година касније установљена је Управа државне статистике за Краљевину Србију. Од тада је српска статистика све одређеније ишла стручним и научним смером, те је, нешто касније, призната и од Међународног статистичког института. У уједињење Југославије 1918. године, српска статистика је унела богато статистичко искуство и већ развијено статистичко средиште.
      Данашњи Републички завод за статистику Србије представља савремено организовану стручну организацију, са разуђеном мрежом својих пунктова по већим градовима широм Републике. Завод спроводи годишње око 200 истраживања, а њихове резултате објављује у бројним публикацијама и студијама, као и на магнетним медијима. Завод извршава успешно своје задатке захваљујући, пре свега, високостручном кадру и коришћењу савремене опреме за обраду, пренос, штампу и коришћење података.
       У Републичком заводу за статистику је седиште Статистичког друштва Србије, које, поред статистичара, окупља представнике еминентних научно- истраживачких, државних и других установа у земљи.